Kragujevački Eko park odazvao se na Međunarodnu konferenciju “Poboljšanje kvaliteta volonterskih servisa u zajednici”, u Podgorici, Nacionalnog volonterskog servisa Asocijacije za demokratski prosperitet – Zid, uz podršku Evropske unije i njene delegacije u Crnoj Gori, kroz IPA program “Razvoj civilnog društva”.

Otvarajući Konferenciju, Alberto Kamarata, iz Delegacije EU u Crnoj Gori, ukazao je da se ekonomska kriza manifestuje i kroz sve manju solidarnost. Volonteri mogu biti važan deo rešavanja današnje krize,svojim idejama i energijom, konstatovao je Kamarata. Po rečima Igora Miloševića (ADP – Zid), državni zvaničnici tek treba da se uvere da volonterskim angažovanjem, koje ne predstavlja besplatni rad i jeftino rešenje problema, građani participiraju u životu i razvoju zajednice.

Renco Racano iz organizacije SPES, u Italiji, izneo je da 100 miliona volontera u Evropi grade partnerstvo sa vlastima, javnim i biznis sektorom, kao ključni element aktivizma građana. Gordana Forčić, predsednica Nacionalnog odbora za razvoj volonterstva u Hrvatskoj, iznela je osnove zakona iz 2007. godine kojim je Zagreb uredio tu oblast, računajući i formiranje Nacionalnog odbora, koji čine predstavnici različitih društvenih grupa.

Na takav način, prošle godine u jednokratne volonterske akcije ukljkučilo se 2.500 građana Hrvatske, dok se teži običajima mnogo većeg aktivizma, kao u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, gde građani svojoj sredini poslećuju više sati nedeljno. Viliem Jan de Gast, iz Holandskog volonterskog centra, potvrdio je da je takvo angažovanje građana u toj zemlji veoma dobro organizovano, računajući i brigu o ranjivim socijalnim grupama civilnog sektora.

Spomen česma, u Ilinoj Vodi, koju je 1884. godine obnovio kralj Milan Obrenović (1854-1901), zaboravljena u korovu, kraj privatizovane fabrike ''22. decembar'', sa njenom novom upravom i Zavodom za zaštitu spomenika, biće vraćena u život, na inicijativu aktivista Eko parka.

Predstavnici Parka, sa novom upravom fabrike, dogovorili su saradnju u uređenju okoline i u plasteničkoj proizvodnji rasada cveća. Radnici Eko parka već su očistili od korova i šiblja deo fabričkog kruga, gde privremeno treba da postave nove plastenike, za proizvodnju cveća.

Pored toga, čišćenje, uređivanje i osposobljavanje zapuštene česme, u Ilinoj Vodi,  treba da je vrati istoriji i tradiciji.  Kraj nje je, 1882. godine, održana prva Glavna skupština Narodne radikalne stranke - prve u Srbiji - i usvojen radikalski program, a za predsednika Glavnog odbora izabran Nikola Pašić.

Česma treba da čuva i počast kralju Milanu, sinu Jevrema, brata kneza Miloša Obrenovića, koji je 1818. u Kragujevcu utemeljio prvu prestonicu moderne Srbije i rado provodio slobodno vreme kraj izvora u Ilinoj Vodi. O 6-godišnjem Milanu, u Kragujevcu, brigu je preuzeo knez Mihajlo, sin Miloša Obrenovića, koji ga je kasnije poslao u pariski licej.

Nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovića, u Košutnjaku, na predlog ministra Milivoja Blaznavca, za novog naslednika je proglašen Milan Obrenović, tada 14-godišnjak.

Posle odluka Berlinskog kongresa, gde je Srbija dobila Vranjski, Niški, Pirotski i Toplički okrug, a za uzvrat se saglasila da Austro-Ugarska okupira Bosnu i Hercegovinu, knez Milan je poslao prvu delegaciju na dvor u Beču. Na čelu delegacije bio je Kragujevčanin Jovan Ristić, vođa liberala, da bi, u ime Srbije, sa Austro-Ugarskom, zaključio trgovački ugovor i omogućio izgradnju železnice.

Na proslavi Dana Kraljevine, februara 1889, kralj Milan je abdicirao. Umro je u Beču, 29. januara 1901, od upale pluća, u 47. godini života. Sahranjen je u Krušedolu, kraj knjeginje Ljubice.

Radnici Eko parka, angažovani preko Centra za socijalni rad, kako ne bi prosjačili i prali stakla automobila, na kragujevačkim ulicama, ubuduće bi trebalo da sami proizvode i pripremaju namirnice, za svoj topli obrok.  

Predsednik Nevladine organizacije ''Eko park'' i odbornik iz Iline Vode Slađan Rakić, u vestima TV B92, apelovao je na donatore - da pomognu zajednički standard radnika, među kojima ima i žitelja tzv. ''kartonskog'' romskog naselja, kod Južne obilaznice Kragujevca. 

''U okviru programa Centra za socijalni rad, dosta ljudi radi u Eko parku Ilina Voda. Time ostvaruju pravo na socijalnu pomoć, između 10 i 15 hiljada dinara. Rade na proizvodnji cveća, u plasteniku, na izradi sportskih i dečjih rekvizita, u našoj radionici, na održavanju zelenih površina, konjičke škole jahanja.  

Za sada je problem što nemaju topli obrok i plaćen prevoz. Pozivam donatore da uredimo kuhinju i trpezariju, sa tuš-kabinama, kako bi socijalno ugroženi radnici, sami, najpre proizveli povrće, u našem parku, a zatim i pripremali sebi topli obrok, na radnom mestu.  

U maju će biti već dve godine, kako angažujemo takve radnike, u Eko parku. Bez toga, mogli bi da koriste znatno nižu, jednokratnu socijalnu pomoć. Ovde prvi put imaju mogućnost da zarade svoje parče hleba'', izjavio je Rakić.  

Radnici Eko parka, kao Bojan Rajković, Snežana Milenković i Gorica Marinković, potvrdili su, za isti medij, da bi kuhinja, kupatilo i topli obrok, na radnom mestu, mnogo značili, kao još jedan korak u njihovom zajedničkom standardu.

Pratite link ako želite da vidite vest na sajtu B92

Uprava grada Kragujevca, podržala je inicijativu Golbal kluba “Junior”, Sportskog kluba “Male Pčelice”, za osobe sa posebnim potrebama i Eko parka, za osnivanje Međunarodnog sportskog kampa - jedinstvenog u Srbiji - za podizanje potencijala osoba sa invaliditetom, sistemski stručni rad i razmenu sportista.

Za izgradnju Kampa, grad je odredio 47,01 ar, u Ulici Boška Buhe, u Ilinoj Vodi, katastrarska parcela 3930, koju već uređuju radnici Eko parka (na slici). Kamp na padini sa panoramom čitavog Kragujevca i okoline, treba da se gradi u dva nivoa, prilagođena osobama sa posebnim potrebama.

Takvu inicijativu su, Pismom o namerama, 26. septembra 2008, u ime Gradske uprave Kragujevca, zvanično prihvatili Nebojša Vasiljević i Branko Krsmanović članovi Gradskog veća za razvoj gradskih resursa i nadzor, kao i za omladinu, sport i turizam.

Odluka je doneta shodno strategiji razvoja grada Kragujevca, da stalno podržava stvaranje uslova za negovanje zdravih stilova življenja, da sport učini dostupnim sugrađanima sa invaliditetom, da omogući razvoj vrhunskih i paraolimpijskih disciplina, to jest organizaciju Specijalne Olimpijade.

Kragujevački sportisti sa invaliditetom, poslednjih godina, postižu sve zapaženije rezultate, u zemlji i svetu, pojedinačno, klupski i u okviru nacionalne reprezentacije. Neminovno se nameće potreba da se u Kragujevcu poboljšaju uslovi njihovog svakodnevnog rada i priprema.

Sportiostima sa invaliditetom Kamp treba da omogući međunarodnu razmenu stručnjaka, organizaciju stručnih skupova i seminara, odnosno realizaciju novih projekata, koji doprinose njihovom integrisanju u okruženje, navodi se u dokumentu Gradske uprave Kragujevca.

Na osnovu ovog dokumenta, nosioci projekta osnivanja Međunarodnog sportskog kampa mogu učestvovati na konkursima za odobravanje sredstava za njegovu izgradnju, od donatora i institucija koji takođe podržavaju ovakve inicijative i paraolimpijce.

Koordinacioni tim

Apel predsednici Parlamenta
Predstavnici Eko parka, Golbal kluba ''Junior'' (vrsta fudbala za slabovide) i Sportskog kluba ''Male Pčelice'', za osobe sa posebnim potrebama, obratili su se predsednici Skupštine Srbije, prof. dr Slavici Đukić Dejanović, sa apelom da podrži izgradnji i opremanje međunarodnog sportskog kampa, za sportiste sa invaliditetom, u Ilinoj Vodi, jedinstvenog u ovom delu Evrope. 

Od predsednice srpskog Parlamenta suosnivači kampa očekuju da pomogne u realizaciji ovakvog projekta, kod Ministarstva omladine i sporta, kao i u povezivanju sa ambasadama zemalja, zainteresovanih da u budućem kampu, u Ilinoj Vodi, podignu bungalove, za smeštaj sportista i paraolimpijaca, u etno stilu vlastitih podneblja.   

Dosadašnje projekte i akcije suosnivača sportskog kampa, već su podržali Boris Tadić, predsednik Srbije, Narodna kancelarija predsednika Republike, ministarstva rada i socijalne politike, omladine i sporta, Sportski, kao i Savez slepih i slabovidih Srbije, European perspective, Ministarstvo spoljnih poslova Grčke, ambasade Bosne i Hercegovine i Švedske, USAID, ACDI/VOCA, gradovi Beograd, Užice, Sarajevo, Mostar, Kragujevac, ugledni sportsisti, književnici, javne i druge ličnosti.  

Među rezultatima sportista sa posebnim potrebama iz Kragujevca izdvaja se organizovanje tradicionalnih biciklističkih tandem maratona, iz srca Šumadije do Mostara i učešće na takmičenjima u skokovima, u tom gradu, sa obnovljenog Starog mosta, preko Neretve. Osvojena su i priznanja, kao plakete gradova Sarajeva i Kragujevca, Sportskog saveza Mostara, veliki broj pehara, medalja...  

Suosnivači kampa, za njegovu izgradnju, dobili su na korišćenje, od Uprave grada Kragujevca, 47,01 ar, u vrednosti od skoro milion i po evra, što je fantastično učešće lokalne zajednice, vredno svake pažnje i poštovanja, navodi se, pored osatalog, u apelu predsednici srpskog Parlamenta.