Nezvanična himna akcije Očistimo Srbiju
 
 
Ekopark na Google Earth

Forma za prijavu



Prijatelji Ekoparka

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja
Ministarstvo životne sredine
i prostornog planiranja
Republike Srbije 
 
Grad Kragujevac
 
 JKP Zelenilo Kragujevac
JKP Zelenilo
Kragujevac
 
Energetika
Energetika d.o.o.
u restruktuiranju
Kragujevac
 
JKP Vodovod i kanalizacija
JKP Vodovod i kanalizacija
Kragujevac

 
 
JKP Parking servis
JKP Parking servis
Kragujevac
 
Gradske trznice
JKP Gradske tržnice
Kragujevac
 
Glas Kragujevca - elektronske novine
 
 
 
MojaFotka.rs
 
 

Ko je tu

Imamo 19 gostiju na mreži
EKOPARK - Kragujevac
Za ekologiju do tri odsto zaposlenih PDF Štampa El. pošta
Napisao Beta   
četvrtak, 30 oktobar 2014 23:31

U lokalnoj adminstraciji u Srbiji problemima zaštite životne sredine sada se bavi samo jedan do tri procenta zaposlenih, iako se 60 odsto svih propisa koji se odnose na tu oblast sprovodi na lokalnom nivou, rečeno je danas na skupu o zaštiti životne sredine u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU).

- Zbog toga je primena Poglavlja 27 o zaštiti životne sredine glavni izazov za lokalne vlasti u pogledu neophodnih administrativnih kapaciteta i finansijskih resursa potrebnih za dostizanje evropskih standarda u toj oblasti - kazao je predsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Zoran Perišić na početku skupa u Beogradu koji je bio posvećen ulozi lokalnih samuprava u pristupanju EU u oblasti zaštite životne sredine.

On je podsetio da je regovaračko Poglavje 27 o zaštiti životne sredine jedno od najambicioznijih i najzahtevnijih za koje će biti potrebno više od 10,5 milijardi evra kako bi se država prilagodila evropskim standardima.

- Pitanja jačanja inspekcije, sprovodjenje propisa i uklanjanje neuskladjenosti u zakonodavstvu zajedno sa uspostavljanjem trajnog sistema finansiranja ostaju ključni za puno usaglašavanje sa zahtevima EU - rekao je Perišić, navodeći da je uskladjivanje sa propisima EU neophodno u oblasti upravljanja vodama, klime i sprečavanja ekoloških udesa.

 

Ponovo Fond za zaštitu životne sredine

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović potvrdila je da će država obnoviti fond za zaštitu životne sredine koji je ukinut 2012. godine, ali nije želela da govori o detaljima.

 

- Srbija sada nema sistem finansiranja zaštite životne sredine, o čemu je pitanje postavljano i za vreme skrininga u Briselu, zbog čega je vladina multisektorska radna grupa donela zaključak o ponovnom formiranju fonda - kazalaje ona i dodala da se razmatra i dodatno upošljavanje stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine koji bi se bavili velikim infrastrukturnim projektima iz te oblasti.

Poslednje ažurirano četvrtak, 30 oktobar 2014 23:37
 
Proradila zimska bašta PDF Štampa El. pošta
Napisao Eko park   
sreda, 29 oktobar 2014 17:38

U Etno kompleksu Eko parka, na ulasku u prvi šumadijski i kragujevački Zoo vrt, u Ilinoj Vodi, otvorena je zimska bašta Kafe-brvnare „Konak“, koja je u letnjim mesecima bila omiljeno sastajalište ljubitelja ove zelene oaze.

 

Pored dobrovoljnih priloga donatora, posetilaca i gostiju Zoo vrta i Eko parka, Kafe-brvnara je važan izvor prihoda za ishranu životinja, održavanje, internet i druge troškove zelenih aktivista i volontera Udruženja, koje je vratilo Kragujevcu izletište s početka i legat braće Andrejević, s kraja 19. veka, od perioda kneza Miloša Obrenovića i prve prestonice moderne Srbije.

 
Telekom obnavlja česmu PDF Štampa El. pošta
Napisao Eko park   
utorak, 30 oktobar 2012 16:40

alt

Spomen česma, u Ilinoj Vodi, koju je 1884. godine obnovio kralj Milan Obrenović (1854-1901), zaboravljena u korovu, u fabričkom krugu ''Trgovine 22'', biće vraćena u život zahvaljujući korporativnoj odgovornosti Telekoma Srbije, koji je za to izdvojio 100.000 dinara, na inicijativu aktivista Eko parka.
 
Uprava Telekoma zainteresovala se za inicijative zelenih aktivista i volontera iz Iline Vode posle reportaže o uređivanju Eko parka u beogradskom dnevniku Press, iz pera novinarke Marije Raca. Iz Telekoma je najavljena i još jedna donacija rashodovanih drvenih bandera, za uređivanje izletišta, Zoo vrta i autobuskih stajališta u Ilinoj Vodi.
 
Česma kraj ''Trgovine 22'', u nekadašnjem izletištu u kojem je slobodno vreme provodio još knez Miloš Obrenović, u periodu prve prestonice moderne Srbije u Kragujevcu (1818-1841), potonula je u neprohodnu šikaru, u šta su se, na licu mesta, još jednom, uverili aktivisti Eko parka.
 
Zapuštena je i okolina, između ''Trgovine 22'' i poligona ''Zastava-oružja'', gde su pre 130 godina postavljeni temelji Narodne radikalne stranke, u vreme prvih koraka demokratizacije evropskog parlamentarizma. Na tom prostoru, zahvaljujući Telekomu Srbije, predviđeno je uređivanje koridora za odmor i rekreaciju.

altČišćenje, uređivanje i osposobljavanje zapuštene česme, u Ilinoj Vodi,  treba da je vrati istoriji i tradiciji.  Kraj nje je, 1882. godine, održana prva Glavna skupština Narodne radikalne stranke - prve u Srbiji - i usvojen radikalski program, a za predsednika Glavnog odbora izabran Nikola Pašić.

 

Česma treba da čuva i počast kralju Milanu, sinu Jevrema, brata kneza Miloša Obrenovića, koji je 1818. u Kragujevcu utemeljio prvu prestonicu moderne Srbije i rado provodio slobodno vreme kraj izvora u Ilinoj Vodi. O 6-godišnjem Milanu, u Kragujevcu, brigu je preuzeo knez Mihajlo, sin Miloša Obrenovića, koji ga je kasnije poslao u pariski licej.

Nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovića, u Košutnjaku, na predlog ministra Milivoja Blaznavca, za novog naslednika je proglašen Milan Obrenović, tada 14-godišnjak.

Posle odluka Berlinskog kongresa, gde je Srbija dobila Vranjski, Niški, Pirotski i Toplički okrug, a za uzvrat se saglasila da Austro-Ugarska okupira Bosnu i Hercegovinu, knez Milan je poslao prvu delegaciju na dvor u Beču. Na čelu delegacije bio je Kragujevčanin Jovan Ristić, vođa liberala, da bi, u ime Srbije, sa Austro-Ugarskom, zaključio trgovački ugovor i omogućio izgradnju železnice.

Na proslavi Dana Kraljevine, februara 1889, kralj Milan je abdicirao. Umro je u Beču, 29. januara 1901, od upale pluća, u 47. godini života. Sahranjen je u Krušedolu, kraj knjeginje Ljubice. 

 
Poslednje ažurirano utorak, 06 avgust 2013 09:11
 
Do hrane iz vlastite bašte PDF Štampa El. pošta
sreda, 18 februar 2009 22:12

Radnici Eko parka, angažovani preko Centra za socijalni rad, kako ne bi prosjačili i prali stakla automobila, na kragujevačkim ulicama, ubuduće bi trebalo da sami proizvode i pripremaju namirnice, za svoj topli obrok.  

Predsednik Nevladine organizacije ''Eko park'' i odbornik iz Iline Vode Slađan Rakić, u vestima TV B92, apelovao je na donatore - da pomognu zajednički standard radnika, među kojima ima i žitelja tzv. ''kartonskog'' romskog naselja, kod Južne obilaznice Kragujevca. 

''U okviru programa Centra za socijalni rad, dosta ljudi radi u Eko parku Ilina Voda. Time ostvaruju pravo na socijalnu pomoć, između 10 i 15 hiljada dinara. Rade na proizvodnji cveća, u plasteniku, na izradi sportskih i dečjih rekvizita, u našoj radionici, na održavanju zelenih površina, konjičke škole jahanja.  

Za sada je problem što nemaju topli obrok i plaćen prevoz. Pozivam donatore da uredimo kuhinju i trpezariju, sa tuš-kabinama, kako bi socijalno ugroženi radnici, sami, najpre proizveli povrće, u našem parku, a zatim i pripremali sebi topli obrok, na radnom mestu.  

U maju će biti već dve godine, kako angažujemo takve radnike, u Eko parku. Bez toga, mogli bi da koriste znatno nižu, jednokratnu socijalnu pomoć. Ovde prvi put imaju mogućnost da zarade svoje parče hleba'', izjavio je Rakić.  

Radnici Eko parka, kao Bojan Rajković, Snežana Milenković i Gorica Marinković, potvrdili su, za isti medij, da bi kuhinja, kupatilo i topli obrok, na radnom mestu, mnogo značili, kao još jedan korak u njihovom zajedničkom standardu.

Pratite link ako želite da vidite vest na sajtu B92

Poslednje ažurirano četvrtak, 19 februar 2009 00:11
 
Kamp za paraolimpijce PDF Štampa El. pošta
utorak, 27 januar 2009 20:09

Uprava grada Kragujevca, podržala je inicijativu Golbal kluba “Junior”, Sportskog kluba “Male Pčelice”, za osobe sa posebnim potrebama i Eko parka, za osnivanje Međunarodnog sportskog kampa - jedinstvenog u Srbiji - za podizanje potencijala osoba sa invaliditetom, sistemski stručni rad i razmenu sportista.

 

Za izgradnju Kampa, grad je odredio 47,01 ar, u Ulici Boška Buhe, u Ilinoj Vodi, katastrarska parcela 3930, koju već uređuju radnici Eko parka (na slici). Kamp na padini sa panoramom čitavog Kragujevca i okoline, treba da se gradi u dva nivoa, prilagođena osobama sa posebnim potrebama.

 

Takvu inicijativu su, Pismom o namerama, 26. septembra 2008, u ime Gradske uprave Kragujevca, zvanično prihvatili Nebojša Vasiljević i Branko Krsmanović članovi Gradskog veća za razvoj gradskih resursa i nadzor, kao i za omladinu, sport i turizam.

 

Odluka je doneta shodno strategiji razvoja grada Kragujevca, da stalno podržava stvaranje uslova za negovanje zdravih stilova življenja, da sport učini dostupnim sugrađanima sa invaliditetom, da omogući razvoj vrhunskih i paraolimpijskih disciplina, to jest organizaciju Specijalne Olimpijade.

 

Kragujevački sportisti sa invaliditetom, poslednjih godina, postižu sve zapaženije rezultate, u zemlji i svetu, pojedinačno, klupski i u okviru nacionalne reprezentacije. Neminovno se nameće potreba da se u Kragujevcu poboljšaju uslovi njihovog svakodnevnog rada i priprema.

 

Sportiostima sa invaliditetom Kamp treba da omogući međunarodnu razmenu stručnjaka, organizaciju stručnih skupova i seminara, odnosno realizaciju novih projekata, koji doprinose njihovom integrisanju u okruženje, navodi se u dokumentu Gradske uprave Kragujevca.

 

Na osnovu ovog dokumenta, nosioci projekta osnivanja Međunarodnog sportskog kampa mogu učestvovati na konkursima za odobravanje sredstava za njegovu izgradnju, od donatora i institucija koji takođe podržavaju ovakve inicijative i paraolimpijce.

 

 

 

Koordinacioni tim

 U Koordinacionom timu Sportskog kampa za sportiste sa invaliditetom su njegov menadžer Nebojša Jevremović, kao i koordinatori za izradu projekta Dejan Todorović i Verica Živadinović, sa timom saradnika. Koordinator za saradnju sa loklanom samoupravom je Milenko Čalija, za saradanju sa institucijama zadužena je Nevenka Bogdanović, za rad sa marginalizovanim grupama Miomir Borić, za prostorno planiranje Slađan Rakić, za saradnju sa nevladinim organizacijama prof. Petar Stefanović, za međunarodnu saradnju mr Rade Milićević, za sport i rekreaciju Raško Tanasijević, za inkluzivno školovanje Politehnička škola, za tehnička rešenja Milan Grbović, za stručni rad u sportu Bogoljub Đurić Boci, za saradnju u turizmu Slaviša Jevremović, a Goran Nikolić za informisanje.

 

Apel predsednici Parlamenta
Predstavnici Eko parka, Golbal kluba ''Junior'' (vrsta fudbala za slabovide) i Sportskog kluba ''Male Pčelice'', za osobe sa posebnim potrebama, obratili su se predsednici Skupštine Srbije, prof. dr Slavici Đukić Dejanović, sa apelom da podrži izgradnji i opremanje međunarodnog sportskog kampa, za sportiste sa invaliditetom, u Ilinoj Vodi, jedinstvenog u ovom delu Evrope. 

Od predsednice srpskog Parlamenta suosnivači kampa očekuju da pomogne u realizaciji ovakvog projekta, kod Ministarstva omladine i sporta, kao i u povezivanju sa ambasadama zemalja, zainteresovanih da u budućem kampu, u Ilinoj Vodi, podignu bungalove, za smeštaj sportista i paraolimpijaca, u etno stilu vlastitih podneblja.   

Dosadašnje projekte i akcije suosnivača sportskog kampa, već su podržali Boris Tadić, predsednik Srbije, Narodna kancelarija predsednika Republike, ministarstva rada i socijalne politike, omladine i sporta, Sportski, kao i Savez slepih i slabovidih Srbije, European perspective, Ministarstvo spoljnih poslova Grčke, ambasade Bosne i Hercegovine i Švedske, USAID, ACDI/VOCA, gradovi Beograd, Užice, Sarajevo, Mostar, Kragujevac, ugledni sportsisti, književnici, javne i druge ličnosti.  

Među rezultatima sportista sa posebnim potrebama iz Kragujevca izdvaja se organizovanje tradicionalnih biciklističkih tandem maratona, iz srca Šumadije do Mostara i učešće na takmičenjima u skokovima, u tom gradu, sa obnovljenog Starog mosta, preko Neretve. Osvojena su i priznanja, kao plakete gradova Sarajeva i Kragujevca, Sportskog saveza Mostara, veliki broj pehara, medalja...  

Suosnivači kampa, za njegovu izgradnju, dobili su na korišćenje, od Uprave grada Kragujevca, 47,01 ar, u vrednosti od skoro milion i po evra, što je fantastično učešće lokalne zajednice, vredno svake pažnje i poštovanja, navodi se, pored osatalog, u apelu predsednici srpskog Parlamenta.

 

Poslednje ažurirano petak, 27 mart 2009 11:55
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 Sledeća > Kraj >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL