|
Švedski zeleni program i u SAD |
 |
 |
 |
|
Napisao Glas Amerike
|
|
četvrtak, 11 mart 2010 20:22 |
 Pre nekoliko godina, 12 porodica u švedskom gradu Kalmaru, na Baltičkom moru, obećalo je da će smanjiti uticaj na zagađenje životne sredine. Učesnici progama su uspeli da smanje ispuštanje ugljen dioksida u atmosferu za trećinu. Njihova „zelena“ energetska ekološka inicijativa sada služi kao primer programa Švedske vlade za prosečne Amerikance, koji ulaze u red najekstravagantnijih korisnika energije na svetu, da i oni prihvate slične mere. Klimatski pilot program je naveo Nolana i Keti Stouks iz Fols Čerča u Virdžiniji, da uvedu velike promene u svojoj kući. Menjaju veliki broj prozora i jednostruka okna zamenjuju dvostrukim. Najveći projekat je bušilica od 40 tona u dvorištu. „Kopamo bunar dubine 183 metra, u koji ćemo smestiti pumpu za grejanje“, kaže Nolan Stouks i računa da će zahvaljujući smanjenju poreza i nižim računima za hladjenje i grejanje, nadoknaditi 30 hiljada dolara uloženih u geotermalni sistem: „Mislim da ćemo uštedeti hiljade dolara godišnje“. Lars Rot, prvi sekretar za životnu sredinu u švedskoj ambasadi u Vašingtonu, kaže da se taj program zasniva na ideji da akcije pojedinaca mogu da dovedu do poboljšanja globalne životne sredine. Švedska je pre 40 godina u najvećoj meri zavisila od uvoznih fosilnih goriva, poput nafte, uglja i prirodnog gasa, baš kao Sjedinjene Države danas. Posle naftnog embarga 1973. i kasnijeg povećanja cena goriva, Švedska je uvela politiku koja je usmerila zemlju na obnovljive izvore energije i nuklearnu energiju. Danas svaki Švedjanin generiše prosečno 7,4 metričkih tona ugljen dioksida godišnje, u poredjenju sa 23,5 metričke tone koliko genereše prosečni Amerikanac. Klimatski pilot program podstiče Amerikance da uvedu promene u korišćenje energije, trošenje hrane, rekreativne aktivnosti i transport – aktivnosti kojih nisu naviknuti da se odriču, kaže Nolan Stouks. „Od Švedjana smo dobili određena uputstva i podsticaj da kritički gledamo na ono što radimo“, kaže Nolan. Stouksovi su počeli da kontrolišu trošenje kilovata, curenje slavina, izolaciju, vozili su se na posao naizmenično sa susedima i smanjili potrošnju mesa. „Ne smatram da se na bilo koji način žrtvujemo. Smatram da bi ljudi, ako bi bili svesniji da mogu da učine jednostavne stvari da bi smanjili svoj uticaj na životnu sredinu, to i učinili“, navodi Kejt Stouks. Keti i Nolan uče svoje sinove Lija i Rajkera da gase svetlo, troše manje tople vode i prave djubrivo od ostataka hrane. Kažu da su se deca potpuno priključila programu. Li kaže da i svojim drugarima govori da treba da troše manje električne energije, a Rajker da je to dobro za celu planetu. Stouksovi podržavaju predlog Zakona za ograničenje ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu. Ali i bez novih zakona, smatraju da svaki Amerikanac može da učini više da bi se ispuštanje gasova smanjilo. Iako je bio potreban podsticaj iz Švedske da bi prešli na „zeleniji“ životni stil, oni se nadaju da bi ovakvi pilot programi mogli da otvore put prema ekološki prijateljskijoj budućnosti. |
|
Poslednje ažurirano petak, 12 mart 2010 10:10 |
|
|
Napisao Eko park
|
|
sreda, 10 mart 2010 14:21 |
 Zamenik gradonačelnika Kragujevca, prof. dr Nebojša Zdravković primio je predstavnike Eko parka i podržao njihovu inicijativu da za uređivanje zelenih površina, zaštitu životne sredine i socijalni program održive narodne kuhinje, u Ilinoj Vodi, iskoriste jednu od baraka, koje se uklanjaju iz Fabrike automobila. Iz istog razloga, Udruženje građana Eko park obratilo se danas, elektronskom poštom, i Đovani de Filipisu, predsedniku Fiat automobila Srbija. ''Da bi u Eko parku, koji brine o najstarijem izletištu u Kragujevcu, legatu Svetozara Andrejevića, s kraja 19. veka, obezbedili bolju zaštitu životne sredine, održivi razvoj i sprovođenje socijalnih programa, molimo Vas da nam omogućite da demontiramo jednu od baraka i da je prenesemo u naselje Ilina Voda'', navodi se, pored ostalog, u dopisu predsedniku Fiat automobila Srbija, u Kragujevcu. Na slici: Prof. dr Nebojša Zdravković, zamenik gradonačelnika Kragujevca, u današnjem razgovoru sa Slađanom Rakićem, predsednikom Udruženja građana i odbornikom iz Ilijne Vode. |
|
Poslednje ažurirano petak, 12 mart 2010 10:07 |
|
Napisao RTK, Vikipedija
|
|
utorak, 09 mart 2010 15:26 |
|
 Mesna zajednica Lepenica, sečenjem kolača, obleležila je danas slavu Obretenje glave Svetog Jovana, u prisustvu brojnih gostiju, među kojima su bili i predstavnici Eko parka.
Mesna zajednica se na današnji dan, pre 35 godina, izdvojila se iz Mesne zajednice Pivara i postala jedna od većih u Kragujevcu. Hranislav Jovanović, predsednik Saveta MZ Lepenica, najavio je asfalitanje ulica Majakovskog, Braće Andrejevića i nastavak rekonstrukcije Koste Sretenovića. U planu je i uređenje zelenih površina i postavljanje parkovske galanterije. Po višegodišnjoj tradiciji, oragnizovaće se i tradicionalna manifestacija Uskrs u Eko parku. Obretenje glave svetog Jovana Krstitelja je pravoslavni hrišćanski praznik. Po predanju, veliki i slavni prorok Jovan Krstitelj posečen je po želji, žene cara Iroda, Irodijade, koja je naredila da mu se glava ne sahranjuje sa telom, jer se bojala da prorok ne vaskrsne. Po daljem predanju, Jovana je tajno iskopala Jovanovu glavu i sahranila na Gori Jeleonskoj, gde je pronašao monah Inokentije. Čudotvorna glava, uz mnoga čudesna isceljenja, docnije je išla od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok u vreme carice Teodore i patrijarha Ignjatija nije preneta u Carigrad. U VIII veku, za vreme ikonoborstva glava Svetog Jovana je preneta u Komane, mesto progonstva svetog Jovana Zlatousta. Kada je ikonoborstvo prestalo, za vreme cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava je vraćena u Carigrad i položena u pridvornoj carskoj crkvi. Na slici: Slava u MZ Lepenica. |
|
Poslednje ažurirano petak, 12 mart 2010 10:06 |
|
Napisao Eko park
|
|
ponedeljak, 08 mart 2010 17:00 |
 Bandere, koje je Telekom Srbije ustupio za uređivanje zelenih površina u Ilinoj Vodi, najpre su iskorišćene kao stubovi novih konstrukcija mini zoo-vrta Eko parka. Veće uređene površine, za čuvanje i negu životinja, prvi su uslov za nabavku novih vrsta, iz beogradskog Vrta dobre nade, Zoo-vrta na Paliću, kod Subotice i od drugih uzgajivača. Predviđena je nabavka novih životinja, zanimljivih pre svega najmlađim posetiocima, kao i autohtonih vrsta, koje su već nestale, ili ih je sve manje u srpskim staništima i seoskim domaćinstvima. Na slici: Radnici i aktivisti Eko parka postavljaju nove stubove, od prvih bandera koje je ustupio Telekom Srbije. |
|
Poslednje ažurirano petak, 12 mart 2010 10:06 |
|
Zaboravljena česma kralja Milana |
|
|
|
|
Napisao Milovan Djordjevic
|
|
četvrtak, 12 mart 2009 04:54 |
|
 Spomen česma, u Ilinoj Vodi, koju je 1884. godine obnovio kralj Milan Obrenović (1854-1901), zaboravljena u korovu, kraj privatizovane fabrike ''22. decembar'', sa njenom novom upravom i Zavodom za zaštitu spomenika, biće vraćena u život, na inicijativu aktivista Eko parka.
Predstavnici Parka, sa novom upravom fabrike, dogovorili su saradnju u uređenju okoline i u plasteničkoj proizvodnji rasada cveća. Radnici Eko parka već su očistili od korova i šiblja deo fabričkog kruga, gde privremeno treba da postave nove plastenike, za proizvodnju cveća. Pored toga, čišćenje, uređivanje i osposobljavanje zapuštene česme, u Ilinoj Vodi, treba da je vrati istoriji i tradiciji. Kraj nje je, 1882. godine, održana prva Glavna skupština Narodne radikalne stranke - prve u Srbiji - i usvojen radikalski program, a za predsednika Glavnog odbora izabran Nikola Pašić. Česma treba da čuva i počast kralju Milanu, sinu Jevrema, brata kneza Miloša Obrenovića, koji je 1818. u Kragujevcu utemeljio prvu prestonicu moderne Srbije i rado provodio slobodno vreme kraj izvora u Ilinoj Vodi. O 6-godišnjem Milanu, u Kragujevcu, brigu je preuzeo knez Mihajlo, sin Miloša Obrenovića, koji ga je kasnije poslao u pariski licej. Nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovića, u Košutnjaku, na predlog ministra Milivoja Blaznavca, za novog naslednika je proglašen Milan Obrenović, tada 14-godišnjak. Posle odluka Berlinskog kongresa, gde je Srbija dobila Vranjski, Niški, Pirotski i Toplički okrug, a za uzvrat se saglasila da Austro-Ugarska okupira Bosnu i Hercegovinu, knez Milan je poslao prvu delegaciju na dvor u Beču. Na čelu delegacije bio je Kragujevčanin Jovan Ristić, vođa liberala, da bi, u ime Srbije, sa Austro-Ugarskom, zaključio trgovački ugovor i omogućio izgradnju železnice. Na proslavi Dana Kraljevine, februara 1889, kralj Milan je abdicirao. Umro je u Beču, 29. januara 1901, od upale pluća, u 47. godini života. Sahranjen je u Krušedolu, kraj knjeginje Ljubice. |
|
Poslednje ažurirano sreda, 07 oktobar 2009 06:05 |
|
|
