U Srbiji bi ove godine mogla da počne izgradnja prvog postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada, rečeno je danas u Beogradu na konferenciji o komunalnom otpadu kao energentu.

Direktor srpskog ogranka kompanije Global interkontinental jutilitis, koja je u svetu do sada izgradila 138 takvih postrojenja, Nenad Dograjić kazao je da ta firma već dve godine pregovara s lokalnim samoupravama Niša, Kragujevca, Vranja, Šapca i Sremske Mitrovce o izgradnji postrojenja za preradu komunalnog otpada u energente.

"Tokom ove godine moglo bi da dodje do početka pilot projekta postrojenja, odnosno dela sistema za izdvajanje deponijskog gasa", rekao je Dograjić, ali nije želeo da navede u kojoj opštini.

On je kazao da je procena energetskog potencijala oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada koji se u Srbiji proizvede tokom godine jednaka vrednosti proizvedene električne energije od dve milijarde evra.

Prema njegovim rečima, Global internkontinental jutilitis je spreman da 100 odsto finansijski podrži projekat izgradnje postrojenja, kroz javno privatno partnerstvo ili koncesioni ugovor sa lokalnom zajednicom.

Dograjić je naveo da bi vrednost za grad veličine Beograda bila nešto viša od 200 miliona evra, uz godišnju preradu od oko 600.000 tona otpada.

On je dodao da bi u takvom postrojenju mogla da se proizvodi najmanje 50 megavata električne i najmanje 15 megavata toplotne energije na sat i da bi osim komunalnog otpada, mogao da se preradjuje i medicinski otpad, kao i otpadna ulja.

Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović kazao je da su savremena postrojenja za termički tretman otpada opremljena prečišćivačima otpadnih voda i zagadjenog vazduha, koji tretiraju sve vrste emisija koje bi loše uticale na čovekovu okolinu.

"Emisije dioksina i furana u vazduh iz tih postrojenja 10 puta su niže od zakonom propisanih. Danas termički tretman otpada ne predstavlja opasnost za okolinu, odnosno mnogo veći izvor emisija su metalna industrija ili prerada sekundarnih sirovina", kazao je JovovićPrema njegovim rečima, iskorišćavanje komunalnog otpada za toplotnu i električnu energiju može da smanji ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji.

Jovović je kazao da komunalni otpad u Srbiji karakteriše velika količine vlage zbog prisustva većeg procenta organskih materijala i relativno niska toplotna moć, ali je dodao da je toplotna moć otpada.

Na slici: Uklanjanje snega sa krovova Zoo vrta u Ilinoj Vodi.

U celoj Srbiji jutros su zabeležene izuzetno niske temperature, najhladnije u Sjenici gde je u šest sati izmereno minus 26 stepeni, u Kruševcu i Požegi minus 22, u Kragujevcu minus 21, u Leskovcu minus 20 stepeni, u Valjevu minus 19, u Smederevskoj Palanci, na Crnom Vrhu i u Dimitrovgradu minus 18, u Nišu minus 17, u Negotinu i u Vranju minus 16 stepeni. u Loznici, na Zlatiboru i u Kraljevu minus 15, na Kopaoniku minus 12, u Ćupriji minus 11, a u Kikindi minus 10.

U Hidrometeorološkom zavodu Srbije najavljuju da će narednih 7 dana biti ledeni, sa jutarnjim mrazevima i dnevnom temperaturom ispod nule. Ujutro će biti jak mraz od -20 C do -10 C, lokalno i niže, a najviša temperatura biće od -10 C do -3 C. Preovlađivaće oblačno sa snegom povremeno, u Vojvodini uz formiranje, a u ostalom delu zemlje povećanje snežnog pokrivača. Od 2. do 4. februara očekuje se od 10 do 30 santimetara novog snega, lokalno i oko pola metra.

Na slici: Radnici i aktivisti Eko parka uklanjaju led sa trotoara, u Ilinoj Vodi.

Spomen česma, u Ilinoj Vodi, koju je 1884. godine obnovio kralj Milan Obrenović (1854-1901), zaboravljena u korovu, kraj privatizovane fabrike ''22. decembar'', sa njenom novom upravom i Zavodom za zaštitu spomenika, biće vraćena u život, na inicijativu aktivista Eko parka.

Predstavnici Parka, sa novom upravom fabrike, dogovorili su saradnju u uređenju okoline i u plasteničkoj proizvodnji rasada cveća. Radnici Eko parka već su očistili od korova i šiblja deo fabričkog kruga, gde privremeno treba da postave nove plastenike, za proizvodnju cveća.

Pored toga, čišćenje, uređivanje i osposobljavanje zapuštene česme, u Ilinoj Vodi,  treba da je vrati istoriji i tradiciji.  Kraj nje je, 1882. godine, održana prva Glavna skupština Narodne radikalne stranke - prve u Srbiji - i usvojen radikalski program, a za predsednika Glavnog odbora izabran Nikola Pašić.

Česma treba da čuva i počast kralju Milanu, sinu Jevrema, brata kneza Miloša Obrenovića, koji je 1818. u Kragujevcu utemeljio prvu prestonicu moderne Srbije i rado provodio slobodno vreme kraj izvora u Ilinoj Vodi. O 6-godišnjem Milanu, u Kragujevcu, brigu je preuzeo knez Mihajlo, sin Miloša Obrenovića, koji ga je kasnije poslao u pariski licej.

Nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovića, u Košutnjaku, na predlog ministra Milivoja Blaznavca, za novog naslednika je proglašen Milan Obrenović, tada 14-godišnjak.

Posle odluka Berlinskog kongresa, gde je Srbija dobila Vranjski, Niški, Pirotski i Toplički okrug, a za uzvrat se saglasila da Austro-Ugarska okupira Bosnu i Hercegovinu, knez Milan je poslao prvu delegaciju na dvor u Beču. Na čelu delegacije bio je Kragujevčanin Jovan Ristić, vođa liberala, da bi, u ime Srbije, sa Austro-Ugarskom, zaključio trgovački ugovor i omogućio izgradnju železnice.

Na proslavi Dana Kraljevine, februara 1889, kralj Milan je abdicirao. Umro je u Beču, 29. januara 1901, od upale pluća, u 47. godini života. Sahranjen je u Krušedolu, kraj knjeginje Ljubice.

Radnici Eko parka, angažovani preko Centra za socijalni rad, kako ne bi prosjačili i prali stakla automobila, na kragujevačkim ulicama, ubuduće bi trebalo da sami proizvode i pripremaju namirnice, za svoj topli obrok.  

Predsednik Nevladine organizacije ''Eko park'' i odbornik iz Iline Vode Slađan Rakić, u vestima TV B92, apelovao je na donatore - da pomognu zajednički standard radnika, među kojima ima i žitelja tzv. ''kartonskog'' romskog naselja, kod Južne obilaznice Kragujevca. 

''U okviru programa Centra za socijalni rad, dosta ljudi radi u Eko parku Ilina Voda. Time ostvaruju pravo na socijalnu pomoć, između 10 i 15 hiljada dinara. Rade na proizvodnji cveća, u plasteniku, na izradi sportskih i dečjih rekvizita, u našoj radionici, na održavanju zelenih površina, konjičke škole jahanja.  

Za sada je problem što nemaju topli obrok i plaćen prevoz. Pozivam donatore da uredimo kuhinju i trpezariju, sa tuš-kabinama, kako bi socijalno ugroženi radnici, sami, najpre proizveli povrće, u našem parku, a zatim i pripremali sebi topli obrok, na radnom mestu.  

U maju će biti već dve godine, kako angažujemo takve radnike, u Eko parku. Bez toga, mogli bi da koriste znatno nižu, jednokratnu socijalnu pomoć. Ovde prvi put imaju mogućnost da zarade svoje parče hleba'', izjavio je Rakić.  

Radnici Eko parka, kao Bojan Rajković, Snežana Milenković i Gorica Marinković, potvrdili su, za isti medij, da bi kuhinja, kupatilo i topli obrok, na radnom mestu, mnogo značili, kao još jedan korak u njihovom zajedničkom standardu.

Pratite link ako želite da vidite vest na sajtu B92