Nezvanična himna akcije Očistimo Srbiju
 
 
Ekopark na Google Earth

Prijatelji Ekoparka

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja
Ministarstvo životne sredine
i prostornog planiranja
Republike Srbije 
 
Grad Kragujevac
 
 JKP Zelenilo Kragujevac
JKP Zelenilo
Kragujevac
 
Energetika
Energetika d.o.o.
u restruktuiranju
Kragujevac
 
JKP Vodovod i kanalizacija
JKP Vodovod i kanalizacija
Kragujevac

 
 
JKP Parking servis
JKP Parking servis
Kragujevac
 
Gradske trznice
JKP Gradske tržnice
Kragujevac
 
Glas Kragujevca - elektronske novine
 
 
 
MojaFotka.rs
 
 

Akcije
Eko park u evropskim planovima urbanista PDF Štampa El. pošta
utorak, 26 avgust 2014 13:44

Mr Aleksandar Rudnik Milanović (prvi s leva), direktor i Dragan Planić (u sredini), pomoćnik direktora Direkcije za urbanizam u Kragujevcu, sa Upravom Eko parka, pokrenuli su regionalni plan razvoja ove zelene oaze u Ilinoj Vodi, kao dela evropske prakse i baštine.

- Dobili smo poziv predsednika Udruženja Eko park Ilina Voda, Slađana Rakića, da se Direkcija za urbanizam uključi sa svojom ekipom stručnjaka, sa predlozima za unapređenje Eko parka. Obziom da do sada nije bilo takvih ozbiljnih pristupa i kontakata i da postoje ozbilja energija i angažovanje Udruženja i pre svega razumevanje da je potrebno da se u jednom ozbilljnom dokumentu nađe sve što se dešava u Eko parku, rado smo se odazvali i evo već narednog dana smo ovde, zbog čega nam je jako drago – izjavio je direktor kragujevačke Direkcije za urbanizam, u Eko parku.

- Potrudićemo se da sve što bude radila Direkcija bude usmereno ka tome da Eko pak ne bude lokalnog značaja. Da bude ono što zaista zaslužuje i sa energijom ljudi koji su je uložili u ovaj park. Da dobije regionalni značaj, sa muzejom na otvorenom, etno, eko i drugim sadržajima koji budu mogli da se nađu, da se takva potreba reguliše kroz dokumentaciju – dodaje Milanović:

- Krećemo sa izradom Programa „Eko park Ilina Voda“, koji nudi muguće sadržaje i prethodi izradi plana detaljne regulacije. Pred nama je Generalni urbanistički plan Kragujevca 2015-2025, koji će početi da se radi krajem godine. U tom Planu je bitno strateški prikazati značaj i sadržaje koji bi se našli u ovoj zoni.

- Ovaj prvi Program ukazaće na namenu koja treba da se precizira u Gneralnom planu, a i na ono što treba da se razradi i kroz plan detaljne regulacije. Program će biti u potpunosti saglasan i u saradnji sa Udruženjem „Eko park“. Definisaćemoi šta treba da se uradi u ovom zahvatu, kao kompromis između potreba i sadašnjih sadržaja. Sve što je dobro, zdravo i potrebno, biće prihvaćeno, uz stručne sugestije i predloge, gde budu potrebni, bez nametanja struke – objašnjava direktor Direkcije za urbanizam:

Pionirski projekt

- Evropa u mnogim poveljama propisuje saradnu sa građanima i njihovo uključivanje u rad lokalne samouprave. Ovo je pionirski korak, koji ćemo jako ceniti kao potrebu. Program koji ćemo uraditi za Eko park biće na neki način i donacija grada i prema Udruženju Eko park i energiji koja je ovde uložena. Nadamo se da ćemo i plan detaljne regulacije uskoro uraditi sa gradom, po mogućnostima finansiranjak koje danas postoje – objašnjava Milanović.

- Eko park će jednog dana biti jedan od važnih sadržaja i brendova Kragujevca, sa muzejom na otvorenom, što nije nepoznat koncept. Evropske države ulažu velike napore da sačuvaju etnologiju i nasleđe. Obzirom da je to u ovom trenutku problem za finansiranje, jer takav projekat ne postoji, ovo što se sada dešava i što radimo biće u stvari pionirki projekat za muzej na otvorenom, u celoj Srbiji, a ne samo u Kragujevcu. Imaće regionalni značaj, sa ciljem da postane projekat za koji će partnere lokalna samouprava dobiti od države i evropskih partnera, koji prepoznaju taj značaj.

 
Нови експонати у Етно комплексу PDF Štampa El. pošta
utorak, 19 avgust 2014 09:13

Етно комплекс Еко парка, захваљујући активистима, волонтерима и донаторима из околине Крагујевца, обогатио је збирку ''Отето од заборава'', у којој је преко 100 експоната музејске вредности (предмети, ношње, оруђе, алати и друге направе страре између 50 и 200 година), који осликавају и живот и културу Шумадије 19. и прве половине 20.века.

- Ради сакупљања, очувања и презентовања старих предмета, оруђа и алата као и писаног материјала, макета, неговања старих заната, традиције и обичаја из некадашњег свакодневног живота сељачког домаћинства, на уласку у Зоо врт, формирали смо музеј на отвореном, у којем се приказује архитектура, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организација породичног живота – каже Слађан Ракић, одборник из Илине Воде, из Управе Еко парка:

- Захваљујемо на уступљеним експонатима домаћинствима из Ресника: Милану Ђаковићу, Мирославу Симићу, Зорану и Јоки Ђокић. Велику захвалност дугујемо Томи Милојевићу из Јовановца (познатијем као Тома Певац) на донацији камионета и старих оруђа.

- У плану је изградња музејске поставка шумадијске окућнице, дворишта са стамбеним и привредним зградама какве су имале задружне сеоске породице (млекар, амбар, кош салаш за кукуруз, качару са казаном за печење ракије, хлебну пећ...). Да све опремимо са аутентичним покућанством, посуђем, уређајима, справама, оруђима и алатима.

- Поред заштите и презентације материјалне културе, Еко парк се стара о очувању и оживљавању духовне баштине. Сваке године се према годишњем календару народних празника, реконструишу обичаји везани за Бадњи дан, Ускрс и Ђурђевдан.

- Посебна пажња посветиће се очувању и оживљавању старих заната, првенствено кроз пет комплетно опремљених радионица (ткачница-вуновлачар , квачница, грнчарска, плетарска, сапунџијска), и свакодбевним ангажовањем ''занатлија'', који ће демонстрирати своја знања и вештине. Планирали би и креативне програме, првенствено намењене ученицима и студентима, кроз летње школе, мајсторске радионице, курсеве, семинаре...

 

МОЛИМО ГРАЂАНЕ КОЈИ ПОСЕДУЈУ ЗАБОРАВЉЕНЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ АЛАТЕ И ПОКУЋСТВО ДА ИХ  УСТУПЕ ЕКО ПАРКУ, ИЛИ ДА ПОЗОВУ тел: 063/72-09-029 Слађан Ракић.

 
Stari hleb za Zoo, iz specijalnih kontejnera PDF Štampa El. pošta
sreda, 13 avgust 2014 14:45

U kragujevačkom naselju Lepenica, na Bulevaru akademika Dragoslava Srejovića, u Maglićkoj i ulicama Volislava Kalanovića i Pariske komune aktivisti i volonteri Eko parka postavili su prve specijalno opremljenne i obojene kontejnere, donaciju beogradskog JKP Čistoća, za sakupljanje starog hleba iz domaćinstava, za ishranu životinja u prvom kragujevačkom i šumadijskom Zoo vrtu, u Ilinoij Vodi.

 

- Već duže razmišljamo kako da se dovijemo i prehranimo sve brojnije životinje. Modifikovali smo 7 kontejnera, koje smo dobili prošle godine od grada Beograda i sada smo ih postavili u Mesnoj zajednici Lepenica. Obavestićemo građane, putem flajera i plakata i pozvati sve komšije i prijatelje Eko parka i životinja da od danas ne bacaju preostali hleb i testenine iz svojih domaćinstava. Naši kontejneri su jasno obeleženi natpisima „hrana za životinje“ i „Eko park“, kao i živim bojama, za razliku od smetlarskih. Ubeđen sam da će se građani odazvati i pomoći Zoo vrt – izjavio je Slađan Rakić, odbornik iz Iline Vode i Uprave Eko parka, kraj prvog kontejnera i sakupljenog hleba.

 
Uređen grob Andrejevića PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 25 maj 2009 14:55

Na varoškom groblju u Kragujevcu, predstavnici Eko parka uredili su grob Svetozara Andrejevića (1838-1900), o čijem legatu, na 7,12 hektara zelenih površina, u Ilinoj Vodi, koje je trajno ostavio gradu na uživanje i unapređivanje, brinu već 12 godina. 

Na istoj parceli, sa ogradom od kovanog gvožđa, sahranjeni su i žena zadužbinara Mileva (1859-1909) i brat Andreja Andrejević, arhitekta i projektant nove, Saborne crkve Uspenja Presvete Bogorodice, u Kragujevcu. Obelisk od crnog mermera, Mileva je podigla, kako je zapisala ''svom dobrom mužu, bivšem trgovcu''. Spomenik sa krstom od belog granita podigao je Svetozar, svom bratu Andreji, koji je umro 1893. godine. 

Cvećem iz Iline Vode ukrasiće se i spomenik, u neposrednoj blizini, Milovana Gušića (1823-1891), koji je kao penzionisani kapetan I klase, takođe zaveštao imanje ''na udaju sirotnih devojaka, izdržavanje varoške sirotinje i na pomaganje sirotnih i dobrih đaka kragujevačke Gimnazije i učenica Više žanske škole, u Kragujevcu''.

 
Dan životne sredine sa najmlađima PDF Štampa El. pošta
nedelja, 24 maj 2009 15:28

Međunarodni dan životne sredine, 5. jun, ove godine, u Eko parku Ilina Voda, uz učešće dr Srđana Matovića, člana Gradskog veća Kragujevca, za životnu sredinu, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima, biće obeležen prigodnim programom, uz učešće najmlađih i Ustanove za decu ''Nada Naumović''.  

Ovaj dan ustanovila je 1972. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija, na kojoj je na predlog delegacije Jugoslavije 5. jun proglašen Svetskim danom čovekove okoline.

Njegovo obeležavanje povereno je Programu za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP), čije se međunarodno sedište nalazi u Najrobiju u Keniji.

Svetski dan životne sredine omogućava ljudima da postanu aktivni činioci održivog i ujednačenog razvoja, promoviše shvatanje o tome da su lokalne zajednice centralno mesto za promenu stavova u vezi sa problemima životne sredine, kao i partnerstvo koje treba da osigura da sve nacije i ljudi uživaju u bezbednijoj i prosperitetnijoj budućnosti.

A po prelimiminarnom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), za 2008/9. godinu, životna sredina u Srbiji, sa skorom od 96 odsto, na drugom je mestu, iza Rumunije, među 38 zemalja-članica, kao i onih u procesu pridruživanja. Slede Švajcarska, Belgija i Bugarska, dok su na začelju Grčka, Albanija i Crna Gora.

 

U izveštaj je ušla ocena dostavljanja podataka za šest prioritetnih tokova podataka a dalji napredak Republike Srbije u saradnji sa EEA je očigledan. Agencija za zaštitu životne sredine kao glavni koordinator u prikupljanju i dostavljanju podataka o stanju životne sredine se ovim putem zahvaljuje svim organizacijama i institucijama koje su pomogle u ostvarivanju ovako dobrog rezultata.

Inače, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine, u saradnji sa Inspekcijom rada i Inspekcijom za opremu pod pritiskom, u maju i junu, sprovodi nadzor korišćenja opasnih materija. Cilj je saradnja inspekcija i integrisani nadzor prevencije i bezbednosti korišćenja opasnih materija, u Srbiji. 

Dragocena hrana

Zbog najavljene suše, ovogodišnji prinosi srpske poljoprivrede biće manji. Nestašica neće biti, ali su mogući uvoz ulja, šećera, pšenice i značajno poskupljenje hrane.  

Ekonomista Milan Kovačević ne očekuje drastična poskupljenja: ”Rast berzanskih cena hrane je povoljan, jer je Srbija značajan izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. One učestvuju sa skoro četvrtinom u ukupnom našem izvozu'', kaže Kovačević. 

Srbislav Denčić, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, navodi da je u svetu sve manje hrane, ali da u Srbiji nema razloga za strah od nestašice, ali ima od poskupljenja. “Hrana će sigurno biti skupa. Mislim da će naredni vek obeležiti problem hrane i pijaće vode. Sigurno je da će to imati implikacija na nas ”, smatra Denčić.  

“Ali mislim da bi mi sa našim potencijalima ne bismo smeli da brinemo o hrani, jer imamo dovoljno dobre, obradive zemlje koja nije zagađena, kao i dobre proizvođače koji imaju tradiciju”, dodaje Denčić.  

Inače, žitarice su već poskupele. Kukuruz je skočio s devet na 12 dinara po kilogramu, a pšenica 14. Povećanje ovih cena dovešće do povećanja cena stočne hrane, što može prouzrokovati povećanje cena mesa. 

 Na slici: Mališani iz Dečje ustanove ''Nada Naumović'', sa vaspitačicom, u Eko parku.
 
Još članaka...
<< Početak < Prethodna 1 2 Sledeća > Kraj >>

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL